Одбаците узалудност религије и пригрлите Живот!
Исус је рекао људима - „Док имате светлост, верујте у светлост, да постанете синови светлости. (Јован 12:36а) Међутим, Јованов историјски јеванђелски запис каже – „Али премда је учинио толика знамења пред њима, они нису веровали у Њега, да се испуни реч пророка Исаије коју је рекао: Господе, ко је поверовао нашем извештају? И коме је откривена мишица Господња?' Зато нису могли да верују, јер је Исаија опет рекао: 'Он им је заслепио очи и отврднуо њихова срца, да не виде очима, да не разумију срцем и не обрате се, да их исцелим.' Ово је Исаија рекао када је видео Његову славу и говорио о Њему.” (Џон КСНУМКС: КСНУМКС-КСНУМКС)
Исаију, око осам стотина година пре него што се Исус родио, Бог је добио налог да каже Јеврејима – 'Слушај, али не разумеј; наставите да видите, али не опажајте.' (Је. 6: 9) Бог је рекао Исаији – „Отупите срце овог народа и отежајте уши, и затворите очи; да не виде очима, и чују ушима својим, и разумију срцем својим, и да се врате и оздраве“. (Је. 6: 10) У Исаијино време, Јевреји су се бунили против Бога и били непослушни Његовој речи. Бог је дао Исаији да им каже шта ће им се догодити због њихове непослушности. Бог је знао да они неће послушати Исаијине речи, али је свеједно дао да им Исаија каже. Сада, много година касније, Исус је дошао. Он је дошао као што је Исаија прорекао да ће; као „нежна биљка“, као „корен из суве земље“, није цењена од мушкараца али „презрени и одбачени од људи“. (Је. 53: 1-3) Дошао је објављујући истину о Себи. Дошао је да чини чуда. Дошао је откривајући Божју праведност. Међутим, већина људи је одбацила и Њега и Његову реч.
Јован је рано у свом јеванђелском запису писао о Исусу – "Дошао је код Својега, а Његови га нису примили." (Јован 1: 11) Јован је касније у свом јеванђелском запису написао – „Ипак и међу владарима многи су веровали у Њега, али због фарисеја Га не исповедише, да не буду избачени из синагоге; јер су више волели хвалу људи него хвалу Божију“. (Џон КСНУМКС: КСНУМКС-КСНУМКС) Нису хтели да се отворено и јавно повезују са Исусом. Исус је одбацио лицемерну фарисејску религију која је прокламовала правила и отупила срца људи према Богу. Спољна религија фарисеја им је дозвољавала да мере своју праведност, као и праведност других. Држали су се као арбитри и судије других, према њиховој доктрини коју је створио човек. Према доктринама фарисеја, Исус је пао на њиховом тесту. Живећи и ходајући у потпуној послушности и потчињености свом Оцу, Исус је живео ван њихових закона.
Већина Јевреја имала је тврда срца и заслепљен ум. Нису имали духовно разумевање ко је Исус. Иако су неки можда веровали у Њега, многи никада нису дошли до критичне тачке да поверују у Њега. Постоји огромна разлика у веровању у Исуса – веровању да је постојао као личност у историји и веровању у Његову реч. Исус је увек тражио да људи верују у Његову реч, а затим да се повинују Његовој речи.
Зашто је потребно данас, као што је било у Исусово време, одбацити религију пре него што можемо да прихватимо живот који Исус има за нас? Религија нам, на бескрајан број начина, говори како можемо да заслужимо Божју наклоност. Увек има неке спољне захтеве који се морају испунити пре него што се то „право“ стајање пред Богом додели. Ако проучавате различите религије света, видећете да свака има свој скуп правила, ритуала и захтева.
У хиндуистичким храмовима, „потребе“ богова испуњавају обожаваоци који пролазе кроз обреде прочишћења пре него што се приближе богу. Ритуали као што су прање ногу, испирање уста, купање, облачење, мирисање, храњење, певање химне, звоњава и кађење се изводе како би се приближили богу (Еердман 193-194). У будизму, као део процеса решавања универзалне људске дилеме патње, особа мора да следи осмоструки пут исправног знања, исправног става, исправног говора, исправног деловања, исправног живота, исправног напора, исправног свесности и исправног смиреност (231). Православни јудаизам захтева поштовање строгих правила у вези са богослужењем Шабата (суботом), законима о исхрани, као и молитвом три пута дневно (294). Следбеник ислама мора да поштује пет стубова ислама: шахаду (искрени вербални арапски рецитал сведочења да нема бога осим Алаха, и да је Мухамед његов пророк), салат (пет молитви у одређено време сваког дана окренутих према Меки , којима претходе ритуално прање), зекат (обавезни порез који се даје онима мање срећним), тестер (пост за време Рамазана) и хаџ (ходочашће у Меку бар једном у животу) (321-323).
Религија увек ставља нагласак на људски напор да угоди Богу. Исус је дошао да открије Бога човечанству. Дошао је да покаже колико је Бог праведан. Дошао је да уради оно што човек није могао. Исус је угодио Богу – за нас. Исус је нужно одбацио религију јеврејских вођа. Они су потпуно пропустили сврху Мојсијевог закона. То је требало да помогне Јеврејима да знају да се не могу мерити са законом, већ да им је очајнички потребан Спаситељ. Религија увек ствара самоправедност, а то је оно чиме су били испуњени фарисеји. Религија умањује Божју праведност. За оне који су веровали да је Исус Месија, али нису хтели да Га отворено признају, цена за то била је превисока да би је платили. Каже да су више волели хвалу људи него хвалу Богу.
Као бивши мормон, потрошио сам много времена и енергије радећи рад мормонског храма. Трудио сам се да „суботни дан буде свет“. Живео сам по законима исхране мормонизма. Следио сам оно што су учили мормонски пророци и апостоли. Провео сам сате и сате радећи родослов. Имао сам близак однос са црквом, али не и са Исусом Христом. Веровао сам у оно што могу да урадим да „живим по јеванђељу“ како кажу мормони. Многи фарисеји Исусовог дана провели су много времена и енергије у религиозним активностима, али када је Исус дошао и позвао их у нови и живи однос са Богом, они нису одустали од своје религије. Хтели су да се држе старог поретка, иако је био неисправан и покварен. Схватили они то или не, њихова религија ће их пажљиво одвести у вечност без Бога – у вечне муке. Они нису хтели да виде себе у правој Светлости Исуса Христа. Истина би открила колико су јадни и сломљени изнутра. Желели су да наставе у заблуди своје религије – да су њихови спољни напори довољни да заслуже вечни живот. Имали су срца која су хтела да следе и угађају људима, а не Богу.
Знам да постоји висока цена одбацивања религије и прихватања живота у изобиљу који само однос са Исусом Христом може дати. Тај трошак може бити губитак односа, губитак послова или чак смрт. Али, само Исус је права лоза живота. Можемо бити део Њега само ако Његов Дух обитава у нама. Вечним животом причешћују се само они који су кроз веру у Њега доживели ново рођење. Не можемо уживати у плоду Његовог Духа ако не пребивамо у Њему, а Он у нама. Данас Исус жели да вам да нови живот. Он једини може да вам да свој Дух. Он једини може да вас одведе са места где сте данас, до неба да живите са Њим заувек. Баш као и јеврејске вође, ми имамо избор да ли да оставимо по страни свој понос и нашу религију, и да верујемо и послушамо Његову реч. Можете Га прихватити данас као свог Спаситеља, или једног дана можете стати пред Њим као Судију. Биће вам суђени за оно што сте урадили у овом животу, али ако одбаците оно што је Он учинио – провешћете вечност без Њега. За мене је одбацивање религије важан корак ка прихватању Живота!
Референца:
Александар, Пат. ед. Еердманов приручник за светске религије. Гранд Рапидс: Виллиам Б. Еердман'с Публисхинг, 1994.
